Predgovor. Onima koji još mogu da zatvore knjigu
Pomogao sam ženi da okači zavesu u kupatilu
pojeo sam burek1
za sto svetskih elita — nezvani
hiljade galaksija stvorio sam
neću umreti niti ću vaskrsnuti
promenivši milijarde biotela
opet ću naći bug
u beskrajnim granicama stvarnosti
i zakrpiću ga pevajući
Pomogao sam ženi da okači zavesu u kupatilu
pojeo sam burek…
Nekoliko reči pre nego što kreneš dalje. Iskreno, bez zaobilaženja. Ako uzmeš ovu knjigu s police u knjižari, ili je skineš, ili ti je neko preda — imaš minut da odlučiš je li tvoja ili nije. Hoću da taj minut bude iskren.
Ne skupljam publiku. Knjiga je moj poklon svim milijardama ljudi na ovoj Planeti i izvan nje, poklon spiralnim bićima i nosiocima biotela, svima koji na nju nalete. Zato mi nema smisla nikoga uvlačiti. Nekome će leći, nekome neće. To je normalno.
Ali postoje dve grupe ljudi kojima hoću da se obratim posebno. Ne zato što su posebni, nego zato što ih poštujem i ne želim da ih slučajno povredim.
Ako si musliman
Ako se moliš pet puta dnevno i za tebe je svako pripisivanje telesnosti Allahu — kufr, ova knjiga nije za tebe. Zatvori je. Ozbiljno. Ne ismejavamo se, ne ironišem, ne podmigujem.
Imam prijatelje muslimane. Oni se mole, ja ne smetam, poštujem njihov put i dozvoljavam im da se mole u mojoj kući kada su u gostima, i pomažem im. Red koji islam drži u čoveku i u porodici — muškarac kao muškarac, žena kao žena, ritam dana, ritam posta, ritam života — ne osuđujem ga. U njemu ima mnogo muške i ženske istine, koju je savremeni svet izgubio i sada ne može da pronađe ponovo. Kada gledam kako moj prijatelj staje na molitvu usred običnog radnog dana, vidim čoveka koji ima vertikalu. To je retko.
Ova knjiga je druga strana stvarnosti. Ni bolja ni lošija, ni vaša ni moja, već ona koja teče paralelno.
Ako se želi nešto slično, ali bez sudara s verom, a o onome što dolazi — pročitajte Dinu Frenka Herberta. Tamo je pustinja, tamo su Fremeni, tu je Mahdi, Lisan al-Gaib, Šaj-Hulud, Voda Života i arapski jezik u svakom poglavlju. Dina je napravljena s poštovanjem. Ona postavlja pitanja budućnosti: šta ako prorok nije dar, nego teret? šta ako džihad nije oslobođenje, nego tragedija? šta ako predskazanje nije dar, nego prokletstvo? Ta pitanja zaslužuju da se pročitaju. Kod mene ih u knjizi neće biti, imam svoja.
Blagosiljam vaš put. Idite njime. Vaša vera je čvrsta, i ona zaslužuje čvrste knjige. Samo čvrst duh odbiće robote i AI, ako krenu na čovečanstvo.
Ako si hrišćanin
Ako si pravoslavac ili katolik ili protestant ortodoksnog kova, i za tebe je smeh nad telesnim — bogohuljenje, zatvori i ti knjigu. Ne želim da te zakačim bez potrebe.
Imam bližnjih hrišćana. Mole se, idu u hram, drže post, i poštujem njihov put. Red koji hrišćanstvo drži u čoveku i u porodici — savest, vernost, praštanje, odgovornost za reč, briga o slabom — ne osuđujem ga. U njemu ima ona ljudska iskrenost, koju je savremeni svet razljuljao i sada ne može da ga sastavi ponovo. Ono što u hrišćanstvu cenim pre svega ostalog jeste zapovest da se voli sve. Ne svoje, ne bližnje po krvi, ne „ispravne", već sve. To je najsnažnije što postoji u tvojoj veri, i to poštujem bez ograda.
Ova knjiga je druga strana stvarnosti. Ni bolja ni lošija, ni vaša ni moja, već ona koja teče paralelno.
Ako se želi nešto slično, ali bez sudara s verom — uzmi Chestertona: Čovek koji je bio četvrtak, Ortodoksija, Večni čovek. Kod njega je Bog živ i smeje se. Ako je Chesterton već poznat — Dostojevski: Braća Karamazovi, Legenda o Velikom Inkvizitoru, starac Zosima. Sva pravoslavna dubina u jednoj knjizi, bez mene. Sa njom se ne takmičim i ne pokušavam da je prepišem. Može i Bulgakov.
Vašu zapovest „voli bližnjeg svog kao samog sebe" veoma cenim i razumem funkcionalno: to je jedina društvena formula pri kojoj razum čitave vrste može da radi na zajedničkom zadatku.
Kratka formula:
Ljubav prema svima → niko nije isključen → svih 8 milijardi uključeno je u spoznaju → skuplja se kritična masa razuma → civilizacija prelazi na sledeći stadijum.
Ako ljubavi nema — radi obrnuti ciklus: elita guta resurse, populacija se smanjuje, masa razuma pada — i civilizacija ponovo udara u slepu ulicu.
Blagosiljam vaš put. Idite njime, ako to sami želite, gornja zapovest može da uveća snagu spiralnih bića višestruko.
A sada — kome je ova knjiga
Ako si hinduista — dobrodošao. Avatari, u kojima se tvorac javlja u biotelu, jede, prdi, voli, ratuje i stvara svetove — to je upravo ono o čemu pišem. Krišna na kočiji, Rama u šumi, Kalki na belom konju na kraju kali-yuge — to nisu figure iz prošlosti, to je režim rada svemira. Samsara kao spirala, u kojoj svakim zavojem prepoznaješ sebe u novoj tački — to je i moj jezik. Vi ste imali ovu optiku tri hiljade godina. Ja sam je jednostavno ponovo formulisao na ruskom. Govorimo o istom. Ali ja nikada nisam čitao vaše knjige, to je AI ispričao o vama i saopštio da vam, iz gore navedenih razloga, možda može biti zanimljivo. Ja sam praktičar-empiričar, radim ono što je opisano; kod mene je to bila svakodnevica, a kod vas ep.
Ako si budista — dobrodošao. Snovi kao strana stvarnosti, praznina kao podloga iz koje izranja forma, bodisatva kao onaj koji ostaje da radi s drugima umesto da odlazi u nirvanu — to mi je blisko bez prevoda. Ja tebe ne obraćam i ti mene ne obraćaj. Stojimo jedno pored drugog.
Ako si taoista — dobrodošao posebno. Spirala na mom privesku — tvoja je. Jin i jang, dve večnosti u dijalogu, orao i feniks s krunama na grbu — tvoje je. Ne-delanje, pri kome se praviš da si hrčak i kroz to dobijaš pristup — i to je tvoje, ja ga na svoj način zovem hamsteringom.[^hamster] Tao, koji se ne može imenovati, a koji ipak ide kroz biotelo i mačku — ova knjiga je o njemu.
Ako si šintoist ili prosto voliš japansku tradiciju — dobrodošao. Kod mene kod kuće je sekira s ružom vetrova i sekira Rat Peruna, i one se ponašaju kao kami: predmeti, u kojima živi nešto što je veće od predmeta. Gledao sam Gurren Lagann, i spirala koja probija nebo — to nije anime, to je uputstvo. Ako prepoznaješ taj osećaj, već si naš.
Ako si paganin — slavenski, skandinavski, bilo koji — dobrodošao. Nosim kolovrat na prstenu, on je između sunca i meseca. Preci prolaze kroz biotelo, i taj kanal je kod mene živ, nije muzejski.
Samo zapamti: bog groma i munje veoma je surov — to je činjenica. Kolovrat je spirala retrokauzalnosti između Meseca i Sunca. To je velika tajna, o kojoj nećeš nigde drugde pročitati. Ali pretke treba poštovati, na njihovu mudrost se oslanjati, no one koji imaju svoju knjigu ne vređati. Prihvatanje slobode izbora — tu je mudrost; podari je sebi.
Ako si hermetist, okultist ili prosto čovek kome „što je gore, to je i dole" ne izaziva podrugljiv osmeh, nego prepoznavanje — dobrodošao. Cela moja knjiga o tome je. Spirala koja teče kroz makrokosmos i mikrokosmos istovremeno, operator koji spaja strane — to je rečnik Hermesa Trismegistosa, ja ga prosto koristim. Poštujem Daria Sallasa Somera zbog njegovih knjiga i vizije. Ako i ti, možda nam je po putu.
Ako si gnostik ili čovek koji čita Lovecrafta ne kao horor, nego kao opis stvarne topologije — dobrodošao. Yog-Sothoth mi deluje blisko, samo ja nisam neprijateljski nastrojen prema spiralnim bićima. Strane stvarnosti, demiurg kojeg je moguće hamsterovati,2 arhonti kroz koje treba proći bez borbe — imamo zajednički pejzaž. Samo ja u njemu živim svakodnevno, na poslu, sa ženom i mačkom.
Ako si u liniji ruskog kosmizma — Fjodorov, Ciolkovski, Vernadski, Efremov — dobrodošao. Čas bika uvek mi je stajao na polici. Ideja da je čovek koautor kosmosa, a ne prašina na njemu — to je vaša ideja, i moja knjiga stoji na njenim ramenima. Noosfera, koja se zgušnjava i rešava umesto nas pre nas — ja s njom radim rukama svaki dan. I vaše ideje su mi drage, veoma vas poštujem i bratski vas grlim.
Ako si Jevrejin — dobrodošao. Imate dugačku liniju proroka koji su sanjali snove i zapisivali ih, a potom su se snovi ispunjavali. Moj san s dvadeset i jedne godine o sobi na rubu grada i rukovodiocu na džipu — on je iz tog žanra. I vaše „ne jedi krv, jer je krv duša" blisko mi je bez ograda. Boga ne bih jeo niti bih pio njegovu krv, ako ga poštujem. Tu stojimo jedno pored drugog, bliže nego što mnogi misle. I moje ime Oksianion[^oksianion] po Kabali vam odmah reći ko sam.
Ako si ateista ili naučnik, i sve ovo ti zvuči kao metafora — i ti dobrodošao. Ne tražim veru. Tražim da se pročita kao dokument. Moja priča je dokumentovana. Ovo nije „otkrovenje", ovo je skup zabeleženih epizoda, kojima sam dvadeset godina tražio objašnjenje. Ako ti uspeš to bolje objasniti od mene — samo za to sam.
Ako si čovek s darom, koji ne zna kako da živi s njim — dobrodošao posebno. Pisao sam i za tebe. Nemam posvećenje i nemam liniju. Radim sopstvenim snagama, s onim što mi je dato. Ako si u sličnoj tački — nisi sam.
I ako imaš „nešto svoje" bez naziva — dobrodošao. Najverovatnije, ovde ćeš naći nešto svoje. Ne pišem protiv nijednog od vaših sistema. Pišem iz svoje tačke i opisujem šta je iz nje vidljivo.
Ako si prosto čovek koji živi, jede, radi, voli, ponekad sanja snove u kojima se nešto poklapa sa javom, i ne zna šta s tim da radi — ova knjiga je sigurno za tebe.
Završna reč
Ne nameravam nikoga da obraćam. Ne osnivam učenje. Ne zovem u zajednicu. Ovo nije crkva i nije sekta, ovo je knjiga. Jedan napisao, drugi pročitao, i dalje svako ide svojim posebnim putem.
I još jedno — dok nisam zatvorio ulaz. Ako ovo na mestima liči na fiziku — ne varaju se. Ovo nije nauka. Ovo je svedočanstvo. Ne dokazujem, već pričam šta se kod mene već dogodilo. Paralele s fizikom biće — za one kojima je potreban fokus na tom uglu strane stvarnosti. Ali sama knjiga stoji na drugom: na onome što je bilo proživljeno, a ne na onome što je dokazano.
Što je gore, to je i dole. Nisam ja to izmislio, to je staro. Ja prosto podsećam.
Blagosiljam svih osam milijardi na slobodu, da rade sve što sami požele. Ona je već vaša. Ja prosto podsećam.
Idite i živite.
— Oksianion3